Nikola Sarkozi: Svetu je potrebna jaka Evropa

Francuski predsednik Nikola Sarkozi potvrdio je u utorak da će Hrvatska najverovatnije 2010. ili 2011 godine biti primljena u Evropsku uniju. On je to rekao u Evropskom parlamentu, u govoru koji praktično označava kraj šestomesečnog francuskog predsedavanja unijom.

"Gospodine predsedavajući, francusko predsedništvo se trudilo da sve svoje korake temelji na dva principa - prvi je da je svetu potrebna jaka Evropa, a drugi da Evropa ne može da bude jaka ako nije ujedinjena".

Najveći deo svog izlaganja francuski predsednik je posvetio nedavom dogovoru o rešenju krize u kojoj se EU našla nakon što su Irci na referendumu odbacili Lisabonski ugovor.

Međutim, koliko je Nikola Sarkozi bio uspešan na čelu Unije? Tim pitanjem se bavio jedan od BBC-jevih izveštača iz Brisela, Mark Mardel.

"1. jula ove godine Francuzi su pompezno preuzeli predsedavanje Evropom. Simbol Francuske, Ajfelova kula, bila je osvetljena plavim svetlom sa zlatnim zvezdicama, kao na zastavi EU. Predsednik Nikola Sarkozi ubrzo je krenuo da Uniji nameće svoj frenetični hiperaktivni stil rada, iako je ona navikla da funkcioniše daleko sporije", ocenjuje Mardel.

Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband misli da je to donelo rezultate, i tvrdi da je francusko predsedavanje Evropskoj uniji donelo "dinamičnost i energičnost".

Međutim, već u trenutku kada je preuzeo predsedavanje EU, Sarkozi je pred sobom imao ozbiljan problem - Irci su bili upravo odbacili Lisabonski ugovor o reformi evropskih institucija, a uskoro se pojavila i velika međunarodna kriza, kada su Rusi vojno intervenisali u Gruziji.

Sarkozi se tada odmah uputio u Moskvu i posredovao u dogovoru o primirju. Brojne diplomate mislile su da taj dogovor nije bio dobro osmišljen - ali to je bio klasičan Sarkozijev stil: glavno je krenuti u akciju, a detalji se utanače kasnije.

Francuski predsednik je sazvao vanredni samit Unije, ali krizama tu nije bio kraj; u septembru je eskalirala kriza u svetskom bankarskom sistemu. Sarkozi je sazvao još četiri vanredna evropska samita pre nego što je usaglašen odgovor EU na finansijsku krizu.

Urlika Guro iz Evropskog saveta za medjunarodne odnose kaže da je i oko Gruzije i oko finansijske krize Evropa, a ne Amerika, bila ta koja je preuzela ulogu lidera:

"Njegov stil možda nije idealan - često je pompezan, ponaša se kao kralj Evrope, ima taj imperijalni stil. Ali bez obzira na to treba priznati da je u vezi sa finansijskom krizom Sarkozi odigrao ključnu ulogu u organizovanju samita Grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju. Taj skup je pripremljen za vrlo kratko vreme. Mislim da se mora reći da je njegovo predsedavanje bilo uspešno, bez obzira na njegov temperament", kaže ona.

Sarkozi je, drugim rečima, znao da sazove konferenciju za novinare i izloži neku ideju o kojoj se prethodno nije konsultovao ni sa francuskom državnom administracijom ni sa drugim evropskim državnicima.

Taj njegov stil nimalo nije prijao nemačkom kancelaru Angeli Merkel, kaže novinar pariskog Monda Patris de Ber:

"Njegov stil je vrlo egoističan i autoritaran, usmeren na to dobije maksimalnu pažnju medija. Njegovi odnosi sa Angelom Merkel su loši. Ona prosto ne podnosi njegovo ponašanje - ne svidja joj se to što je ljubi, što je tapše po ramenu. Ona je sporija, želi da se posao obavi temeljno, a suočila se sa Francuzom koji malo-malo, pa izadje u javnost i kaže da treba da se uradi ovo ili ono, a da se prethodno ni sa kim nije konsultovao", kaže De Ber.

Sarkozijev temperament možda izluđuje neke diplomate i državnike, ali se mnogi od njih istovremeno dive njegovoj energetičnosti. Nekadašnji evropski komesar Kris Paten o tome za BBC kaže:

"Mislim da Sarkozi podseća na svog prethodnika Žaka Širaka iz mlađih dana, iako se nijednom od njih ne bi dopalo ovo poređenje. Kada je Širak bio mladi francuski premijer zvali su ga Buldožer; bio je energičan i prisutan na svakom mestu, i uspevao je da kao buldožer izgura ono što je hteo. Mislim da neke od tih elemenata možemo da prepoznamo i kod Sarkozija", kaže Paten za BBC.

Francuska, u svakom slučaju, u ponoć 31. decembra, predsedavanje Unijom predaje Češkoj. Bivši komesar Paten očekuje da stil češkog predsedavanja bude znatno drugačiji od francuskog, i da će, kako kaže, za šest meseci mnogi u Evropi poželeti da na čelu Unije ponovo vide nekog harizmatičnog i energičnog.

(BBC)